Bog je na tvojoj strani
Već neko vrijeme postoji tendencija da sve ono što duša peva izađe na svjetlost dana.
Beskrajne priče u prijateljima i svaki put isto pitanje:
"Zašto ne pišeš?"
Prvi odgovor je da mnogo brze mislim nego što mogu zapisati, a opis slike koja vidim toliko eteričnih i titrava da svako opisivanje gubi tu notu koju mogu iskazati glas, zvuk u etru sa pogleda koji između redova, daje snagu.
Ne znam da li je ovo opis svakoga ko pokušava zapisati impresiju duše i onoga što muze diktiraju.
Ne znam da li je iko imao taj utisak ... možda.
Sve sto ja mogu reci u vezi sa tim je da cu pokusati ... kao i mnogo puta ranije.
Mzda bi ovog puta trebala biti odlučna.
Pim se da li sam dorasla zadatku koji se stavlja ispred mene, ali sve što čujem kao odgovor je: Ne!
Ali, cuveno ali ... pa ne pisem ja.To govori inspiracija, pevaju oni koji u srcu salju zvuke i vizije ...
Samo se trebam odvazati, nastelovati i odbaciti svaku ambiciju da nešto "ispadne".
Verujem da imam šta da ispricam i ne želim da obavještavam na temu i tok, na redosled vremena i prostora.Jednostavno opusteno i sve ono što je saznanje, iskustvo i otkrica u avanturi života ... zapisati.
Mogo je reci otislo u eter ... mnogo je tih reci pomoglo i meni i bliznjima da zaplivamo ka pucini smelije, poverljivije i sa novim otkricima.
Kad kazem život, ja kazem istraživanje i traganje za ljubavlju, konekcijom, ispravnoscu i onim konačnim smislom.
Moga se koplja lome na tim temama, jedni su za jedni protiv a opet jedni su neodlučni i nesigurni.
Ja kazem ugao.
Sta znaci ugao?
Lezis na obali mora, u dubokoj i toploj noći.Cujes kako talasi zapljuskuju stene i neke cvrce koji cine vibraciju ujednačenom i ritmičnom.Dopustas pogledu da leti ka zvezdama ....
I onda dopustis zvezdama da udju u um, u dusu i pustis ih da crtaju.
Slike se otvaraju leprsavo, ali temeljno.Prisecas se svega sto su te ucili iz fizike, hemije, biologije ... nauke ...
Ali u srcu cujes i pesnike, ribe, boeme, mudrace ....
I onda se sve zakovitla, i onda pitas "A šta ja vidim?"
I polako gradis.
Umeces svaku zvezdu u svoje mesto, u onaj deo duše gde je osvojen.Jer svakoj zvezdi das ime i boju, dodas joj svoj dogadjaj.I ne biras instrumentima "bilo je dobro ili lose, radovalo je ili patnjom obhrvavalo" ...
Jednostavno sve su to zvezde i imaju duboko mjesto u duši i svaki ima svoj duboki smisao.
Sve u životu je upravo duboko onoliko koliko si živ i spreman da izađeš iz okvira iluzorne sadasnjosti.
Da ... preporuka je zivi u sada.
Ali, to je sada sazdano od mnogo, mnogo zvijezda koje su bile sada i dovele do ovog trenutka.
Sećanja su treperava i nestalna.Ima raznih vrsta sećanja, ali najdublje je ono koje ne pamti dogadjaj već proces koji je urezao svoju liniju iz tadašnjeg ugla.
Cesto vidim sliku koja na ogromnom platnu zivota, vredno radi na nekom malom delu slike koju moze u tom trenutku sagledati.Mesa boje, razmenjuje cetke, duboko ulazi okom u svako zrno nijanse.
A .... onda .... koraci odmaka.Gleda.Sastavlja i komponuje trenutak sadasnjosti u proslost i planira buducnost beline koja treba biti iscrtana.
I tako otvaras nebo, talasi i cvrci na toploj steni cine te nevidljivim.Ta prozirnost iznedruje krila.
Krila te u beskraj vode i postaje boja na vrhu slikereve cetkice.
Zelja.
Jedina želja koja čini stvarnim je ona da tvoj slikar bude najbolji, najveći, najvirtuozniji.
Taj MILI GOSPODAR DUSE, ima istu zelju kao i ti.On zeli da budes njegova boja i nijansa koju nikada niko iscrtao nije.Zeli da budes nadahnuce zvezda da se ohrabre i puste svoj zvonki zvuk u eter.Zeli da bude jedno.Pesnik i pesma , slikar i slika, muzicar i ton, plesac i ritam ...
Svakakoj je zvezdi drago da je dodirne, jer one su kao zvona koja strpljivo čekaju svog zvonara da napravi taj pokret koji pokreće poziv.
Zvona uvijek zovu.
Ugao.
Kada se odmakne od neodgovarajuće slike sveta.
Kada iskoracis ka zvezdama, kada svoju ruku podas svome vodicu i osvoji poverenje.Pocinje ples.
Ta dimenzija postojanja je svojstvena jedino duši.
Ovi alati tela koji nam daju mnoge virtuoznosti, ne mogu uciniti taj korak.Ono sto tezi zvezdama je duša.I ona jedino ima sposobnost da prolazi kroz vreme i prostor nedotaknut nekom drugom zeljom, sem da sluzi svog Gospodara.
Tuzne su duše koje daju da ih gospodare samo tela, samo zemlja i prah.
Nekada smo otkrivali te spoznaje umetnostima, religijama, naukama ..... doslo je vreme ujedinjenja.
Svi putevi su tačni i jedino što nije tačno razjedinjenost i sukob .... mišljenja, vidjenja ...
Vekovima pokusavamo da ukrstimo i prekrštimo, tu viziju koja vristi u nama.I, iz svoje malenosti i ugla koji je pogresan, ukrstanje zovemo i cinimo sukobom.
Tada se svi nasi zivoti i svaka nasa boja stapa u uzasu postojanja u uzasu patnje.I to je ispunjenje nase boje da GOSPODAR vuce svoje linije po nebu i ono se cini tamnim.
Tek tu i tamo poneka zvezda ... a ima ih beskrajno mnogo.
I sve te zvezde zele da zasvetle dovoljno i uklone tamu.
I tako ... u vecnosti plesa GOSPODARA zvezda i zvezda koje se ne mogu ukrstiti.
A, ustvari jednostavnost je resenje, jer je svaka zvezda zvona i boja i ton i ples i rec ... jer prvo bese rec.
Gromki smeh i aplauz otvara nebo i tada vidis sve ono sto nejasno je bilo u recima proroka.Slika je prosta, slika je upravo onakva kakvu dozivljavas u tom trenutku kada talasi zapljuskuju stene i cvrci daju svoj ritam, kad u grudima znas da vise nisi tu vec letis dimenzijom etera slusajuci price koje govore zvezde.
One su videle tebe, one su videle sve.
I onda slikar ceka i gradi onako kako bojis, i ceka da se setis.Da se setis svoje boje i odvazno krenes, kao potez ekspresioniste u jednostavan prikaz onoga sto zelis dati.
I jedino je ljubav nit trenja koja spaja platno i boju.Ako je nema ... onda je tama kao belina platna.
A izvan te konekcije ništa ne postoji, jer je sve prolazno sem vremena.Sve je promenljivo i sve je smisleno kratko.I atelje, i alati, i bočice i bivša iscrtana platna u nekim bivšim životima.
Sada je vrijeme da se steis i osmisliš bojom kojom zelis slika svoju budućnost.
Otvara se nebo, otvara se vizija i vidis sebe.Svog pravog i jedinstvenog sebe.
I mislis da nikog nema kraj tebe i da si sam ... kako kazu "kovac svoje sreće".
Puno poluistina izrecenih iz proslosti u buducnosti cine nejasnost noci koja nema Meseca.Ali upravo ta noc u svojoj blistavosti tame otkrice ti zvezde koje zvonko pokazuju put i istinu.
Istina je negde drugde.
Istina je u predivnom uglu promatranja i bezazlenosti oka duše da vidi.
GOSPODAR univerzuma drzi kicicu saznanja, a boja se menja.
On nije neki zli gospodar koji ti ne dopusta tvoju boju i zvuk ... ne.
On je MILI GOSPODAR DUSE koji osluškuje, strpljivo ceka i hrabri da se ispolji i na nebu iscrtas istinu plesa i inspiracije koja je samo Njegova i tvoja.Taj ples pocinje da vrti svaku emociju i svaku vibraciju bica kada se stopis i postanes more i stena i cvrcak i zvezda i beskrajna tama koja otvara svaku mogucnost ostvarenja.
Ljudi tragaju i istražuju i svako vide svoju sliku sveta.
Samo u umovima dubokih frekvencija boja koje nisu umocene u dugu, po platnu života se brlja i zvrlja i nema rezultata.
Seku se i sukobljavaju linije bez reda u haosu straha, bola, nemoći i slepila .Mnogo je tuznih i slepih boja.I jedini zvuk koji čuje je vrisak i pomamna želja za slavom i dominacijom da se precrtaju sve zvezde koje iskraju i zvone.
To je jedina tuga coveka.
Zbog te tuge su unistene civilizacije istrazivaca, zbog te tuge su ratovi koji tutnje, zbog te tuge su uzasi besmisla koji nas stiska, zbog te tuge su strahovi, bolovi, bolesti, otudjenosti, otimanja, beznadeznosti, odbacivanja, zavisti, pohlepe, pozude, gneva, ludila, kompletne iluzije o svemu ... o sebi.
Nekog su unistili, nekoga su sakrili, nekoga su razapeli, nekoga su slagali, nekom nisu neverovali .... i tako se vrti krug svemira.
Točak vječnosti nema početak i kraj.Kolo zamrljanih boja koje cine tamu je sve veci.
GOSPODAR svoju cetku umace u zadanu boju i ispunjava zelje.
Odbacijemo njegovu prirodu da budemo raznobojna duga, zamrznuti se u sukobu i cinimo dugu potpuno tamnom.
Mi smo ta prizma kroz koju prolazi zrak potpuno ciste i blistave svetlosti GOSPODARA i nas ugao koji izabiremo sami, svojim malenim slobodnim voljom, cini prelamanje i boju koju zracimo.
Uglovi gordosti, i svih onih osobina za koje smo se opredelili ispoljavaju se na platnu zivota.I sva ukrstanja boja bez cistoce i zvonkosti plesa nemaju ton ni zvuk niti istinu crtaju tacno.
I tako, treci kamen od Sunca, biva bočica sa bojom mraka iz koga se vidi tek pokoja zvezda daleko u dubini pogleda pesnika.
LOVE IS LIKE RAINBOW
LJUBAV JE KAO DUGA
*************************
